Stampa

Оживљавање берберског језика

Scritto da Massimo Ripani on .

Амазихтски језик (такође познат и као берберски), који се говори не само на Медитерану већ и у широким регионима Сахаре и подсахарске Африке, доживљава ренесансу. Да би сазнао више о томе, Масимо Рипани, уредник сајта Дисвастиго - језици и културе, срео се са Ahmed-ом Boukous-ом, ректором Краљевског Института за Амазихтски језик (IRCAM), и Gaouaou-ом Manaa-ом, професором на Универзитету Батна (Алжир). Интервјуи су обављени током Четири дана језичких права (Терамо, Италија, 20-23. мај 2013.), међународне конференције коју је организовало италијанско удружење Асоцијација Лем ( http://portal-lem.com/ ) под патронатом италијанског Министарства иностраних послова и уз подршку Савета Европе.

МР: Професоре Boukous, шта мислите о будућности берберског језика?

АБ: Оптимистички посматрам будућност амазихтског језика и културе, посебно од када је развој тог језика постао феномен подржан не само политичком вољом државе, већ превасходно везивањем људи за свој идентитет.


МР: Да ли се то дешава у вашој земљи?

АБ: Мислим да је и у Алжиру у питању политичка воља, мада ситуација није иста као и у Мароку. Због тога је важно укључивање заједница за одбрану језика и културе. У овом случају верујем да је држава дужна да предузме неопходне кораке за вредновање, признавање и заштиту језичких права берберског народа.

МР: Може ли се говорити о оживљавању?

АБ: Апсолутно. Мислим да постоје важни сигнали који нам дају право да будемо оптимисти и задовољни. Поредећи данашњу ситуацију са оном из претходне деценије, може се практично говорити о оживљавању а то је могуће захваљујући трагању за сопственим идентитетом заједница, захваљујући оданости сопственој култури. Не сме се, осим тога, заборавити ни улога цивилног друштва као и одређени степен демократизације институција - посебно у Мароку.

МР: Професоре Манаа, да ли је амазихтски језик признат од стране алжирске државе?

ГМ: Он постоји од незаборавне епохе а признање се десило као резултат притиска народа. У 2002. председник Републике Алжир усвојио је амандман на Устав којим је берберски језик постао равноправан са арапским.

МР: Да ли га подржава администрација?

ГМ: Да, централна влада подстакнута народним притиском озваничила је језик који говори 20-30% становништва Алжира. Ми имамо око 36 милиона становника. што значи да око 4 до 6 милиона говори берберским језиком.

МР: Професор Boukous је врло оптимистичан.

ГМ: Он јесте врло оптимистичан и не смемо заборавити чињеницу да је он председник ИРЦАМ-а, Краљевског института амазихтске културе у Мароку. Онима мало више слободе за деловање док сам ја само предавач који има надређене којига притискају.

МР: Имате ли проблема са интегристима?

ГМ: Не, интегристи се углавном боре против моћника, ипак, никада неће признати језик ако ће он бити транскрибован латиничним словима. Кажу нам: пишите арапским писмом и прихватићемо вас. Када је Ататурк одлучио да у Турској арапско писмо замени латиничним, био је врло моћан. Ми у Алжиру немамо политичку вољу да бисмо се бавили тиме.

МР: Којим писмом данас пишете берберски?

ГМ: У Алжиру, данас, углавном латиничним писмом мада има алжираца који пишу арапским словима. Ако би заједница изабрала другу варијанту, неизоставно би се стопила са онима који говоре арапски. Због тога се настоји да се прикаже различитост, јер говоримо о народу са сиопственим идентитетом.

comments